Међународни фестивал малих сцена и монодраме Републике Српске свечано је отворен 4. децембра у Културном центру Источно Ново Сарајево обраћањем помоћника министра за културу у Влади Републике Српске Тање Ђаковић, те представом “Комедија ометена у развоју”, бијељинског Градског позоришта “Семберија”, у режији Душана Тузланчића, по тексту Миливоја Млађеновића.
„Коме треба истина? Коме је она добра донијела? Лаж је мајка доброг расположења“, каже једна јунакиња овог комада.Шта је истина, а шта лаж?! Да је женско међуножје мање битно од мача или крста? Да међу великим ратницима нема инфанта, шизофреника, тананих душица или једноставно људи које жене баш толико и не привлаче?“, на ова питања Тузланчић тражи одговор.
Њега, путем овог комада, интересује да ли монаси немају ама баш никаквих емотивних дилема, да позориште не може да узвиси провинцијски дух, да није гласнија једна грлата будала него сто паметних и финих људи?
„Ето, на та питања траже одговоре ликови у овој драми, правећи позориште. Они бјеже у 19. вијек да би пробали истину да умотају у обланду, а реална стварност их стално враћа напријед, у 21. вијек. Враћа напријед? А како назвати мјесто и вријеме у којем позориште политичари покрећу и гасе потезом оловке, ратни профитери једини могу да спонзоришу, а антички хор не чине мудри, него грлати? Повратак напријед. Или је правилније напредак назад?“, појашњава за Срну Тузланчић.
Може драмски писац, истиче Тузланчић, да престане да иде у позориште, редитељ и критичар, такође, јер они, свеједно, имају неко своје позориште, у својој глави, а само глумац не може без правог позоришта.
„Јер само у правом позоришту, кад се завjеса спусти, аплаузи утихну и патоси попадају, а глумци као кловнови послије циркуса крену да скидају шминку, постоји један тон у желуцу.То је тон истине. Праве. Оне коју публика /готово/ никад не чује“, закључује Тузланчић.
Писац текста Миливоје Млађеновић рекао је да га је почетак рада Градског позоришта “Семберија” у његовом родном крају додатно подстакао да расправи о проблему односа мушкарца и жене дода оквир о стварању театра који игра ову комедију.
“Тако се прва представа бијељинског позоришта до извјесне мјере претворила у програмску обаву позоришног живота”, рекао је Млађеновић Срни.
У музичком предаху током церемоније отварања Фестивала учествовали су студенти Музичке академије Универрзитета у Источном Сарајеву Вероника Грошева, сопран, и Дарио Михаљевић, хармоника, који су извели композицију “Стари јавор” из Кино филма “Дјевојке”.
Водитељи програма свечане церемоније отварања Фестивала били су Јована Костић и Александар Црквењаш.