28. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА И МОНОДРАМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Разговор са глумцем Александром Дуњићем
Мудар, непоколебљив, упоран, државу је водио рационално, без емоција и стереотипа; апсолутиста, искључив.. само су неки од придјева којим би могли описати овог великог српског владара. Имао је изразито јаку визију којој је био посвећен цијелог живота и за коју је био спреман да уради све, обнова државности Србије.
Милош Велики је био човјек земаљске Србије, са обје ноге чврсто на земљи, без осцилација. Одлучан, на моменте искључив, у појединим тренуцима и агресиван према политичким неистомишљеницима. Без њега странице српске историје сасвим сигурно би се другачије исписивале. Он је својом мудром дипломатијом створио темеље модерне историје. Имао је вјеру, наду, вољу и мудрост са којима је газио противнике и Србе водио остварењу њиховог сна, стварању државе. Монодрама о овом великом државнику, владару којем Срби дугују своју државу играна је другог фестивалског дана.
Александар Дуњић глумио је Кнеза Милоша, текст потписује Милован Витезовић, а режију Милан Рус.
П: Књаз Милош у свом имену има тај придјев Велики. Само три српска владара имају то Велики у свом називу, али њему то оспоравају. Због чега Срби, неки историчари и политичари у једну руку га оспоравају?
Александар Дуњић: Не знам, то морате њих да питате. Спремајући се за ову монодраму сазнао сам да он има неколико изванредних карактерних особина које су изузетно важне за човековуспех у било ком послу, а посебно на једном таквом деликатном задатку као што је грађење државе. Изузетно је упоран, има јаку вољу, самоуверен је, верује да то што ради, чак и кад мало делује да одустаје од тог циља, он циљ увек види. Неко је некад рекао, кад год видите циљ, видите и пут. То је Милош. Милош је на српску историју утицао 56 година, појавио се са Првим Српским устанком као лудо храбар устаник. После је демонстрирао озбиљне особине расног државника, једног човека визионара, човека који види крајњи циљ за који је спреман да се бори, жртвује. Да жртвује и оно што му је свето, драго, јер зна да би се дошло до великог циља морају се подносити и жртве. Апсолутно му и фактор време не значи много. Могао је да се бори деценију до коначног циља, успеха.
П: Које су то његове карактерне особине које су биле Ваше упоришне тачке за стварање лика?
Александар Дуњић: Па баш ове које сам вам сада истакао. Многи људи блесну, засветлуцају, али ретке су оне звезде које дуго трају. Као и у свим великим биографијама ту има и срећних околности, има много ствари које су ван људског домашаја и судбина може да се поигра са нама на различите начине али на један добар основ, чврст карактер кад се накалеме и те срећне околности онда могу да испадну јако добри резултати.
П: Колико је захтјевно глумити историјски лик, личност?
Александар Дуњић: Врло је незахвално тумачити личности о којима публика има јасну свест и где је сећање на ту личност блиско, али кад се створи историјска дистанца већ је лакше. Имамо га кроз анегдоте и шта су други рекли о њему и то нам даје слободу да га прикажемо на свој начин.
П: Био је јако строг. За њега би данас рекли да није био демократичан, и сами сте рекли да има јак его што се и види кроз његов однос са његовом супругом, он, он и само он.
Александар Дуњић: Каква демократија. Он мора да створи државу, то су примарни циљеви.Ко је од војсковођа демократичан кад човек има неки грандиозни циљ нема он ту времена за однос у рукавицама. Он не сме да дозволи да се појаве људи који ће то инфицирати, који ће постати рак у метастази, да га осујете. Он то и каже, морао сам да се борим и против Турака и против Срба у стварању државе.
П: Монодрама је настала под покровитељством Мађарске, а и сам редитељ живи у Мађарској.
Александар Дуњић:Редитељ је директор Српског позоришта у Мађарској. Мађарска држава помаже Српско позориште. Тамо су мере против короне биле много строжије него код нас и углавном су радили мање форме, један, два глумца. Мађарска држава то подстиче, рад на националној тематици.
П: Ово није Ваша прва историјска личност коју глумите.
Александар Дуњић: Не, играо сам и Војводу Јанка Катића, Карађорђев близак човек. Баш сам га и играо и овде на Принциповим данима пре короне. То су две историјске монодраме које сам направио. Мислим да ћу ту да станем. Неке своје личне пориве, жеље које сам имао у животу сам урадио, а верујем да постоје људи који деле иста интересовања као што су моја и да ће увек бити људи који ће то радо гледати.
П: Хвала Вам на издвојеном времену.
Александар Дуњић: Хвала Вама, веома сте љубазни. До виђења и пријатно.
П: До виђења.
Разговарала Биљана Семиз